O N

Tom istrošenom muškarcu
(ni po čemu posebnom)
Posreći se da ga zavoli pesnikinja
“krvnički i samoubilački”
Kako to samo pesničke lude mogu
I od njega običnog i okovanog
Napravi slobodnog boga ljubavi
U hiljadu svoji stihova mantri...
Pevala ga je i volela toliko
Koliko ni poezija ni običan čovek ne mogu podneti 
A da se ne ne uguše...
I on je voleo nju
(koliko je smeo i mogao )
Dok je sebe video velikim 
(kakvim su ga stvorile njene pesme )
I uzimao je od njene duše koliko ne može poneti 
i davao od svoje koliko ne može podneti 
Uplašen 
Snagom njene bezmerne ljubavi 
Vratio se sebi kakav je bio pre nje 
Tamo 
Gde su i život i ljubav mali i s merom
Proklet od Ljubavi
Da zaboravi i nju i sebe
Ali ne i njene pesme...

nenamiljanovic