ZOVEM SE ZOE 

Ime mi  je  Zoe

( po psihodeličnoj muzici

Vizantijskoj carici

i imenu Zoran nastalom od reči zora)

I povremeno sebe zovem  Nena

Zbog prirodnog dualiteta

(neki  to zovu rascep ili šizofrenija)

Kakvo neznanje

(ili nepoštenje da se prizna )

Da niko nije u sebi bez dvojnika

( bolji i gori deo sebe )

Ja sam Zoe 

Duhovni (i bolji) deo  Nene

I pišem pesme (koje  ona potpisuje)

Iako mi se potsmeva  i kaže da sam slabić

Jer  krišom   sejem kanabis između redova

I pišem pod dejstvom (ljubavnih) opijata

Istina je 

Jer samo predozirana mogu podneti

Moju ludost uz njenu mudrost

Ma hajde poštenije 

Njenu  starost  uz moju mladost

Kučka stara  i nezahvalna

Pravi se da ne zna

Da joj je  i Zo(ran) tu

Samo zbog mene mlade  u njoj!

 &

O Zoe Zoe

Kakvo si ti nadobudno dete

Ti pišeš  te pesme

Ali

Misliš li da nešto znaš o boji neba i muzici

Slepa si  i gluva  kao Čovečija Ribica

Bez moga vida i sluha

I zar misliš ludo

Da je Zo  tu zbog tebe i duhovnosti

Ta ti ništa ne znaš

O Prirodi Stvari između Muškarca i Žene

Pišeš o dodiru  duša i večnosti

A sva večnost između dvoje stane

U par sekundi orgazma

Moja Zoe

Sve što haluciniraš  o njemu i ispevaš

Misliš da mu znači i da čita

Kao što čita govor mojih pokreta

Draga

Sve što imaš od njega  od mene ti je

On može sa mnom bez tebe

Ali  ne mogu sa njim bez tebe ja

Ne zovi me starom kučkom

Poljubi me da ne plačem 

Nesrećna moja   

Neno

Zoe…

nenamiljanovic