Čovek je ubio retku pticu

I niko ga nije ni prekoreo

A kamo li optužio

Jer

Nije ni ličilo na ubistvo

To zanemarivanje

Sama se ubila izgladnjavnjem

Odbijajući zrnevlje

Jer nije više bilo sa njegovog dlana

Smešno pernato ništa

Ko bi pomislio da voli na život i smrt

Sa srcem koliko lešnik

Prosto

Prestala je da kljuca

I samo pevala svoje sve kraće trilere

Udarajući grudima i kljunom o zid tišine

Iza kog se zatvorio...

I kad je uginula

Brižljivo je počistio hrpicu perja  i bacio u vetar

I upitan šta je sa pticum i pesmom

Hladno odgovorio

Nisam ni imao pticu

To što ste slušali

Bio je strainski napukli vergl

Prodao sam ga antikvaru

Za pohabanu knigu ljubavne poezije

Neke anonimne pesnikinje iz moje prošlosti

Više zbog njene biografije nego zbog poezije

Zamislite

Ubila se otrovnim mastilom

Iz tačke na kraju hiljaditog stiha o meni

Tako piše u njenoj poslednjoj pesmi pod naslovom

Ptica Dodo.

nenamiljanovic