Nemojmo se sresti više nikad

Sad po rastanku

Hoću  da te se sećam onakvog 

(I za deset

I za  ko zna koliko godina)

Kakav si bio

Kad smo bili ljubavnici

I jedno drugom bez godina

I kad budeš sasvim star

I sve ti se sem glasa promeni

U sećanju

Bićeš muškarac kojeg volim i koji me voli

I dolazićeš mi u susret žustrim  korakom

Očiju svetlih od ljubavi

Krićemo se

Kao tajna koja se ne da sačuvati

(smešni  i zbog zrelih godina

i nezrelog skrivanja i neodlučnosti)

U tamnim senkama drvoreda u Nemanjinoj

U ( tvome) mome Zabranjenom Gradu 

U bezvremenu pamćenja

Koje ima privilegiju da nas zaustavi

Onakve

Kakvi smo bili jedno drugom

U duši i oku

Kad je ljubav bila na našoj strani

Čak i da se dogodi drugo čudo

I daleka budućnost odobri ono što nije prošlost

I Zbranjeni Grad i ti postanete slobodni

Nemojmo se više sresti

Zbog uvelih i osušenih  drvoreda

Ispod kojih bi  posrtale  dve starosti

Na groblju svoje ljubavi...

nenamiljanovic