Zažmuriću i zamisliću dane

u kojima kiše padaju

i peru prljave ulice.

Zažmuriću i zamisliću dane

u kojima ću rasuti osmehe

ko perle iz pokidane ogrlice.

Zažmuriću i zamisliću livadu

zorom okupanu

ja trčim po rosi.

I videću igru razigranu

zrelog maslačka

što vetar ga nosi.

O

zažmuriću i zamisliću srce

što kuca kao i moje

tamo negde u tami

i poželeću da se ruke

u jednu tad spoje

u tišini što čežnjivo mami.

Zažmuriću i zamisliću leto

mirisom opijeno

u tami skriveno

i otvoriću opet dušu

i zavoleti

ludo i zaneseno.

Zažmuriću i nazdraviću Mesecu

i napiću se njegovog sjaja

i pod modrim nebom

po prvi put zaspati

sretna

sretna sred beskraja.

Biljana Gavrilović