Pesem.si - Ljubica Ribić - Nad brijestom je kišilo tog dana

Nad brijestom je kišilo…
Komentarji (13)

Nad brijestom je kišilo tog dana

‘’Nad brijestom je kišilo tog dana’’,

a ja nisam razumjela te kiše i dimenziju brijesta.

Nisam razumjela zašto je tuga uvukla prste na trg ptica

i zašto je kolona napaćenih, izgladnjelih, krvavih ruku

morala koračati ka smrti.

I brijest je kišio, i kišile su ulice i zvonar crkve Notre Dame.

Kišilo je danima, noćima, u skrivenim sobama djetinjstva.

Zavijao je stepski vuk i rasule se staklene perle,

šaputala je Fanina i vjetar na obroncima Ivanščice.

Bili smo isti u različitosti igre, u nemiru ruku, u iskričavim obećanjima.

Zauvijek.

‘’Zagrljeni, zagrljeni ...

govorili nismo ništa, ‘’

Barbara je voljela drugog, Mali princ je razumio nektar ruže.

A mi, mi smo tražili načina da zaustavimo vrijeme i ostanemo isti,

neiskvareni, djetinje razigrani.

Zašto baš nad brijestom, moglo je kišiti nad lipom, mogla je neka zagonetna žena

vidjeti pjesnika i razumjeti kiše u njegovim očima.

I danas kiši u ulici Rudolfa Horvata.

Kapi dobuju po parkiranim automobilima. Glazba kiše donosi smiraj.

Soba je poprimila neke druge tajanstvene boje. Djetinjstvo je zavezalo mašnu na prozorsko staklo. Sada prozor izgleda kao veliki šareni poklon umotan u celofan. U njemu su oblaci, ptice, krošnje magnolije, zvijezde. U njemu spavaju djetinjstvo i ja.

Ljubica Ribić

<< Prejšnja Naslednja >>

IŽ-lev

IŽ-lev

Poslano:
16. 06. 2018 ob 12:52

Ljubica lepo pozdravljena

Ja, lepo. Skozi okno gledam v otroštvo, še vedno se čudim.

A Mali Princ, Mali Princ je podaril vrtnico in morda doma še komu,

vsaj mami.

Lepo te pozdravim, Irena

Ljubica Ribić

Ljubica Ribić

Poslano:
18. 06. 2018 ob 07:34

Neka nam prozori uvijek budu prepuni sjećanja... onih obojenih, razigranih

nasmijan dan ti želim

Ljubi

Milan Novak

Milan Novak

Poslano:
18. 06. 2018 ob 12:12

Človek mora imeti veliko volje in potrpežljivosti, zložiti, pravzaprav sploh najti ta droba zrna, ki so ostala od vsakodnevnih obedov življenja, odrinjena, skrita globlje od želje po pozabljanju. Kot drobne fotografije v starem albumu, kot pozabljeni vonji, nenadejano obujeni, vonji po koži dragih, ki danes plovejo s čisto drugimi ladjami, kot neki poznani okusi, ki so potrebovali pol stoletja za pot okoli samega sebe ...

Ljubica Ribić

Ljubica Ribić

Poslano:
18. 06. 2018 ob 13:00

Hvala Milan ker si našel del neba v katerem poslušava tišino

verjamem da ni veliko napak :-))))

poljub

Ljubi

Ana Porenta

Ana Porenta

urednica

Poslano:
21. 06. 2018 ob 21:47

Pesem, ki skozi dež ujema spomine, občutja, literarna dela / junake neke mladosti in nezadržno povleče bralca v odstiranje svojih notranjih prostorov ... čestitke,

Ana

Marko Skok - Mezopotamsky

Marko Skok - Mezopotamsky