Mi smo stari znanci,
beskuċnici vremeplova,
opkoljeni skramom Meseca.
On nam piše pesme i govori jezikom odškrinute svetlosti.
Naš put je od nečega,
naša ljubav nije slatkorečiva.

Mi smo stari znanci
od jednoga dana,
od jednoga trena.
Mirišemo na dobro i zlo,
na dobro i dobro.
Naša zamišljena kuċa nema pravila,
ne,
nema temelja od dosade,
ponekad imamo ideju od čega je,
i gde je, i ko bdije u njoj
sa nama, sa njima.

Mi, stari znanci, ne govorimo o tome,
opkoljeni skramom Meseca,
budni se volimo.

Tatjana M.