Pesem o pesmih

Pesem teče izza razuma,
mirno in lahkotno.
Tako da um ne vidi
topi ti srce, stiska grlo,
z razjarjenimi biki
gazi po tebi,
pleše s smrtjo,
rojevanjem in bolečino.
V žrelu ljubezni
ti kuha kosti
in prepušča domišljiji
da razuzda dušo.
Iz trebuha metulje
v pave pretvarja
pošasti iz glave
v hišne ljubljenčke.
S preteklostjo ti napihuje vene
s sedanjostjo pljuča odpira
in s pogledom v nova jutra
v zatilje oči vsaja.
Pravljice v dlani vrezuje
in z naravo podkožje polni.
Ovija se okrog tvojih strahov
ko iluzije v angele spreminja.
Planete raztaplja v ustih,
z vonjavami omrežuje čutila.
Daje ti svobodo
da obstajaš in ne obstajaš,
da si in nisi, da letiš in ljubiš.
Takrat ostajaš brez sape
napolnjen z občutki
dokler se igra s tvojimi vrednotami.
V njej vidiš mater in očeta,
hčer in sina, brata in sestro.
Ona je krater,
ki čaka da ga napolniš
s svojo pozornostjo.

Nima meja.
Ima le -
tebe.

(2009)
---

Pesma o pesmama

Pesma teče iza razuma,
mirno i lako.
Tako da um ne vidi
topi ti srce, steže grlo,
sa razjarenim bikovima
gazi po tebi,
pleše sa smrću,
rađanjem i bolom.
U ljubavnom grotlu
kuva ti kosti
puštajući mašti
da razuzda dušu.
Iz stomaka leptire
u paunove pretvara,
a nemani iz glave
u kućne ljubimce.
Sa prošlošću pumpa ti vene,
sadašnošću otvara pluća
i pogledom u nova jutra
na potiljak oči ti stavlja.
Bajke urezuje u dlanove
i prirodu uvlači pod kožu.
Uvija se oko tvoga straha
pretvarajući iluzije u anđele.
Planete topi u ustima,
mirisima umrežuje čula.
Daje ti slobodu
da budeš i ne budeš,
da jesi i nisi, da letiš i voliš.
Tada ostaješ bez vazduha
napunjen osećanjima
dok se igra sa tvojim vrednostima.
U njoj vidiš i majku i oca
i ćerku i sina, brata i sestru.
Ona je krater
koji čeka da ga napunuš
svojom pažnjom.

Nema granica.
Jedino ima –
tebe.

(2009)

Branko Baćović