UTJEHA
Tako ćemo i mi jednom stajati
sa svežnjem otkupljene boli,
kao šutljivi bozi nad zatonima obzorja,
kad pronađemo riječi koje ništa ne znaju
o svakom koljenu na koje smo pali,
o suncu koje izlazi i pada ravno u oči.
Kad noć ne bude noćivala
u skutima mrtve mladosti,
kad mladost ništa ne bude htjela od nas.
Krotki kao stare rane
jednom kad postanemo svjetlost
uklesana u mrak.
Vse boličine bodo pošle, ko bomo kot svetloba vklesani v mrak. Melanholična pesem o minevanju, ki seže globoko in očara s prispodobami. Čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: luciapavlovic
- 10. 11. 2014 ob 16:39
- Prebrano 753 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 357.42
- Število ocen: 10