retko pomišljam 

na sve to

još ređe prizivam 

slike tih dana

samo ponekad

zadvorenih očiju

pokušavam 

da ubedim sebe

kako ta sećanja

ne postoje

da su ona 

ustvari fragmenti

izmaštani

ko zna kad

i ko zna zašto

juče sam na ulici

jednog grada

u kojem sam

ponovo pronašao

svoj odraz

u rečnoj vodi

i svoje korake

po poznatim cestama

sreo umornog vojnika

hodao je sporo

tromo

bez cilja

svrhe i smisla

čvrsto zatvorenih očiju

znam da nije želeo

a sećao se

ponekad

zaborav podseti

da on nije lek

već samo anestetik

privremeno sredstvo

za otklanjanje

nepodnošljivog

i neponovljivog

uvek nekako prođe

i neminovnost je

da će se vratiti

da će se uvek vraćati

prizvano 

slučajnim događajem

nehotičnom rečju

ili

nekim susretom

sa nepoznatim likom

tako poznatog izraza

koji ponekad

šparta ulicama

gotovo nesvesno

prepoznatljivo 

besciljno

i potpuno

zatvorenih očiju

Milen Šelmić