do dole ( i nazad)
naslikaj mi tvoje mlečne kosti i zube
na maternjem jeziku nevernih žena
i sve ono što su kušale njima - polja
kad skidaju maglu kao spavaćicu u ponoć
i pretvaraju se u najlepše priče o životnjama
naslikaj mi na mesečini trenutak
dovoljan da poveruje u sve propadljivo
i to obrubi finim kitnjastim ramom
moje škripave karlice; u ogledalu
zabrani odrazu da se okreće za tvojom snagom
mladog zalutalog jaguara, ili me razbij kamenom
u prolazu
kad zapevaju dodole nad kukastim krstovima
nad grobljima u zaseocima, nek me speru kiše
krhke, lelujave u hodu
I naslikaj sebi osmeh, jer moji su bogovi
najlepši kad se smeju, u povratku kući
gore, gde ih čekam srećna
gde šniram meke kosti nad njima
i pravim im decu
lokalnim motivima zaborava
u podzemlju
Dobih blagu vrtoglavicu od spuštanja i penjanja nazad, ali ne žalim se :-)), užitak je potpun. Bravo, Sarita!
hahah..hoće to ponekad od mene :) hvala od srca Breza
Punokrvna. Moćna :)
J.
Genijalno, Katarina!!!
In se moramo spustiti v podzemlje, za življenje, da bi se nam zdele kosti prijazne in pozaba odrešitev ... pesem pa se da interpretirati tudi kot introspekcijo - učinkovito niza podobe, simbolika pesmi je izrazita in pomenska. Čestitke,
Ana
Poslano:
23. 09. 2014 ob 19:15
Spremenjeno:
23. 09. 2014 ob 19:26
Odlično. U punom letu. Sretan sam zbog toga. Našla si tačku oslonca.
I dobar vetar u tvoja jedra neka se ustremi.
Kot je zapisala Jagoda, polnokrvna močna:). Še se vračam k njej, ker me znova in znova vabi v svoj objem. Poklon!
lp, ajda
Eheej, kakvi divni komentari! Zahvaljujem od srca! Uredncama posebno na podčtanki i usput izvinjam svima, sam napravila par slovnih grešaka...toliko pažljivo gledam i opet...sledeći put mi signalizirajte, ispraviću, neprijatno mi je zbog čitalaca...
Lp, Katarina
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Katarina Kiković Jović (Sarita)
- 22. 09. 2014 ob 13:16
- Prebrano 894 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 321.13
- Število ocen: 12