1 

10. септембар 2014. у 18:27

Plašila se svake smrti - i poznatog, i nepoznatog čoveka. Navlačila bi maramu preko očiju na neizbežnim sahranama; izbegavala izjave saučešća. 

Nije želela da učestvuje ni u pričama o umrlima. Plašila se da je ne presretne iz skrovišta.

Jedino što bi katkad izgovorila, bilo je :"umreću u ponoć, sigurno." 

Zato je pokušavala da se uspava što ranije i odbaci javno suočavanje.

Kada se ozbiljno razbolela, postala je ravnodušna što se toga tiče. Ležala je i radovala se što nema nikakvih obaveza, što na miru posmatra ćerku, unuke i poznanike. 

Verujem da joj je telo postalo carska odaja protoka istina kada se usudila da nju prvi put upita: "sine, da li me voliš, da li?" "Mama! Mnogo, kunem ti se, mnogo, mnogo!"

Osmehnula se, otvorila usta, popila lekove, zaspala i umrla u 7 ujutru.

2

10. септембар 2014. у 18:27

Plašila se svake smrti - i poznatog, i nepoznatog čoveka. Navlačila bi maramu preko očiju na neizbežnim sahranama; izbegavala izjave saučešća. 

Nije želela da učestvuje ni u pričama o umrlima. Plašila se da je ne presretne iz skrovišta.

Jedino što bi katkad izgovorila, bilo je :"umreću u ponoć, sigurno." 

Zato je pokušavala da se uspava što ranije i odbaci javno suočavanje.

Kada se ozbiljno razbolela, postala je ravnodušna što se toga tiče. Ležala je i radovala se što nema nikakvih obaveza, što na miru posmatra ćerku, unuke i poznanike. 

Verujem da joj je telo postalo carska odaja protoka istina kada se usudila da nju prvi put upita: "sine, da li me voliš, da li?" "Mama! Mnogo, kunem ti se, mnogo, mnogo!"

Osmehnula se, otvorila usta, popila lekove, zaspala i umrla u 7 ujutru.

Marina Adamović