Kad sam prošli put umro

rekoše da sad nema više

da je bilo dosta 

da se izvolim pomiriti

i upokojiti

kao što to već priliči

osobi mojih shvatanja

nešto mi se nije dalo

sve mi se činilo

da me još neko ovde čeka

a i nemiri u meni

su se pobunili

progovorili trajanjem

i evo

tu sam

do sledeće smrti...

Ili do sledećeg života

u svakom slučaju

do neke kapije

raskršća

odluke

Kad sam onomad umro

nije bilo isto

kao prethodnog puta

nikad ne može da bude isto

zato što postoji

beskonačno mnogo scenarija

i beskonačno mnogo uloga

neke su uloge glavne

bezvremene

druge su sporedne 

prolazne

i nikada nikom

dvaput ne zapadne ista

igram tu neku

svoju

nesavršenu

i nedokučivu ulogu

i trajem koliko me ima

uglavnom

tu sam

opstajem

bitišem

do sledeće smrti

ili do sledećeg života

svejedno.

Milen Šelmić