Ma kuda otišao

noseći svoju mladost

mladost punu sećanja

na prošle i buduće dane

noseći uvek samo sebe

sa sobom

ostaju tragovi

ravnodušni prema putanji

oni nisu putokaz

po njima me ne možete naći

samo su znamenje

svedočanstvo postojanja

u neko vreme

i na nekom mestu

ima ih mnogo

možda i previše

poneki su isprepleteni

međusobno

poneki izukrštani 

sa neprekidnom i upornom

linijom života

tragovi ostaju

kud god da krenem

jasni i čitljivi

kao splet mogućih staza

ne baš svakom

i ne baš uvek razumljivi

lišeni svakog moranja

slobodni 

da se izgube u beskraju

ili da samo ostanu kao znak

nestalno podsećanje

na jedan duh slobode

na jedan dah ljubavi

na jednu ili nekoliko

nikad dovršenih pesama

te tragove

ja ne ostavljam

bar ne hotimice

oni su deo 

nepresahle mladosti

legitimacija lutanja

i pronalaženja

svedočanstvo

zaostavština

i razlog

neka niko ne ide

po mojim tragovima

jer neće stići nikuda

gde ja već nisam bio

i odakle nisam otišao

a ma kuda krenuo

i ma gde otišao

noseći u sebi 

svoju muziku

jedinstvenu melodiju

samo meni 

svojstvenu i dragu

ostaju tragovi...

Milen Šelmić