Mnogo je pitanja ostalo za njima

a nikog nije bilo ko je znao baš sve.

Pričale su se raznorazne priče posle,

neke bliske istini, a neke baš i ne.

U stanu na dvadesetdevetom spratu

nije baš ostalo o čemu da se priča,

osim tišine, tek nešto suvog cveća,

i samo još gomila ukrasnog kiča.

Kuda je i kako nestao ovaj čudni par

ostaće zagonetka za većinu od nas,

a samo neki znaju u čemu je tu stvar

i gde su naši prijatelji potražili spas.

Mesto vam neću reći, ali razog nek se zna

otišli su od ljudi sa licima k'o maska,

promenili su život, sad žive deo svoga sna,

tamo gde nema nikog da im spletkari i laska.

Gale je spakovao kofer i poneo gitaru,

zatrebaće mu uvek i neki ritam lak,

Jeca je nagurala stvari u neku torbu staru

i zajedno su, zagrljeni, otišli u mrak.

Dosta je godina od toga dana prošlo,

ni jedno pismo nije stiglo, baš nikakav glas

al' ja znam da je njima jedno svetlo doba došlo

i da žive svoje snove i za ponekog od nas.

Milen Šelmić