Koliko samo ima nas

Koji nigde ne pripadamo

Nas, koje dan neće

A noć ne vidi

Nas, koji smo sebi teški

Drugima nepodobni

Nezvani, prekobrojni

Kao aveti između dva sveta

Lutanje zovemo životom

Smrti se ne plašimo

Ničeg se ne plašimo

Tumaramo svetom kao horde

Horde ničijih heroja

Zarobljenih u kandžama života

Nema nikakvog razloga

Da nas se plašite

Još manje, da nas mrzite

Mi vama ne možemo smetati

A vi nas nikad ne primećujete

Samo ponekad možda

Kad osetite neku nestvarnu zebnju

Znajte da tuda prolaze

Brigade prekobrojnih

Milen Šelmić