Otkako se mladi mesec
u žut sirac pretvorio,
još se nije dogodila
ovako mirna noć.

Nekako, kao da i ona spava,
svojom tišinom uljuljkana,
a vrlo povremeno
nekom zvezdom repaticom
ili treptalicom
namigne.

Pretiho i kapi padaju,
tek da orose i poprskaju,
samo toliko da i zrikavce
po travnjacima ućutkaju.

Izmaglica potpuno tiho
ponoćnu tamu zamenjuje,
kao da se to 
jutro u izgledu
pomalo nesigurno pomalja,
tek nagoveštaj predstavlja,
u svitanje

da svice uspavljuje.

I san spokojno, neosetno, 
putuje.
Misli sasvim lako dodiruje,
neke odavno zaboravljene 
čežnje,strepnje ili verovanja,
doziva, i potpiruje,
a ova mirna noć 
lagano protiče,

i prolazi.

Milen Šelmić