Nekako, posle početka 
sve uglavnom ide prema kraju.
A ponešto i ne ide.
Ostane tu, na samom početku,
nedovršeno i napušteno.

Nekako, posle početka
logično je da se stvari razvijaju i teku.
A možda i nije.
Možda sve stvari zajedno čine
jedan jedini, veliki početak.

Nekako, posle početka
čini se da je uvek sve lakše i brže.
A ustvari, teže je i sporije.
Dugo, ponekad i predugo traje
dok se odmaknemo od tog početka.

Nekako, posle početka
kao da imamo samo jedan izbor.
A kad bolje razmislimo, imamo dva.
Da nastavimo, onako kako smo počeli,
ili da osmislimo neki novi početak.

Nekako, posle početka
smo uvek malo zreliji, pametniji.
Taman toliko – za taj početak.

Milen Šelmić