Malo ko je istinski i posve iskreno
voleo i razumeo vetar.

Nekada je nemo lio nevidljive suze,
nekada snažno duvao i gorčinu ispoljavao.

Razumela sam sve njegove pokrete, jauke i osmehe. 

Volim vetar
kao što majka voli svoje odojče,
kao brat sestru,
kao cveće vodu.

Nije se dao pred ljudskim hordama,
što su ga više kinjili, 
vetar je bio sve moćniji.

Nije znao za pero koje se umače u mastilo
da bi ispisivao reči u vazduhu
ostavljajući trag u vremenu i prostoru
za neka dolazeća pokoljenja.

Pero je umakao u sopstvenu krv
i krvlju oslikavao reči
poput neizbrisivog pečata
koja vaskrsavaju u mirisu kostiju.

Samo vetar zna da me uspava.

biljakostic