ČEMERIKE, EHO
u granama zelenim
ne čitati njihove misli
da se kuća oronula ne probudi
šutjeti u predvečerja tišinu
s kojom stižu prošli životi
zatvarati oči i vidjeti
kako se otac o svoju sjenu
i motiku sapliće
na dugom putu
našeg odrastanja
zastajati u osami čemerika
i jedino slušati
kako negdje na dno
pada dio svijeta
kao sasušena krv
na obrazu vremena
na kojem se
godine skupljaju
Spomin, ki ga prebudijo čemerike, slike, ki so bolj žive od resničnih. Vsakega kdaj prevzamejo, pesem prepriča, čestitke,
Ana
Hvala Ana, čast mi je.
Lijep pozdrav
astronom, moje čestitke :)
Poslano:
16. 06. 2014 ob 08:56
Spremenjeno:
16. 06. 2014 ob 10:29
Lea, hvala ti lijepa.
Pozdrav!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: murtulica
- 15. 06. 2014 ob 00:14
- Prebrano 1038 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 451.6
- Število ocen: 11