VREME, MESTO, SUBJEKAT S PUŽEM
zore su
daljini umetnule plave
plotove u vrsti za pobesnele
zumbule
i kaćunke, žute
kao u starca prsti. škripe, od duvana
pluća zbog navale zraka, urinuća
topola i zdepastih vrba, skupove
svih
prevrnutih u ogledalu. reka, naglavačke
i sve do mraka. svila njihovih
ranjivih sećanja. dva
čvora,
tačke: kajanje je radnja koja traje
(duža
nego je potrebno)
koliko vinu da prevri
valjano
da odstoji čitavo doba prezrelog
voća. bez krvi. kostiju. mesa
samo je gomila soli
: sitničarenja dok njuškaju
se, sklupčani ispod pokretnih kuća, svako
na svojoj strani, lavirinta. telesa.
paviljon. palata ega
bez provetravanja i šta je
(na kraju
ako je do njega)
dva sata u životu jednog
vrtnog puža
Poslano:
14. 05. 2014 ob 15:45
Spremenjeno:
14. 05. 2014 ob 19:11
Že naslov s tremi vejicami napoveduje zahtevno pot in res, pohajkovanje skozi slike ne more biti površno, toda polž na koncu poplača mojo vztrajnost,
čestitke
Poslano:
14. 05. 2014 ob 19:11
Spremenjeno:
14. 05. 2014 ob 19:21
..da, da..nečeg mora biti, na kraju svih balada :)
Hvala, Svit, za komentar i Vašu istrajnost. Raduje me da je pesma zavredila pažnju.
lp
Jagoda
urednica
Poslano:
15. 05. 2014 ob 23:31
Spremenjeno:
16. 05. 2014 ob 07:43
Mehkoba in odločen zamnah v pesmi, namerna pomenska prelomljenost verzov, ki vabi k večpomenskem branju, scenografija pesmi in metaforika, ki navdihuje. Čestitke,
Ana
Hvala, Ana!
lp,
Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 14. 05. 2014 ob 07:13
- Prebrano 632 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 420.9
- Število ocen: 14