SAMARA
idem za pustinjom
tvoga lica na tužnoj kiši
samare
ružama trljam
oči grada u plavom
porcelanu, od krhotina
neba probijenog vrhom
spiralnog tornja
(možda je to ipak šiljati
jezik
tabarijevog iznoguda)
dok svaku stopu liže
i miluje
tigar mesopotamije
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 08. 05. 2014 ob 13:06
- Prebrano 596 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 202.2
- Število ocen: 8
