Pitaš me sada

zašto ti retko pišem

i zbog čega se

nekako čini

da se uvek

iznova rastajemo

i ponovo sastajemo

nalazimo

pronalazimo

prepoznajemo

jednostavno je

tu reči i nisu potrebne

niti je daljina granica

ni nebo tu nije granica

ni vreme tu nije granica

tako ja tebe osećam

još od onog prvog pogleda

osećam neku blizinu

kao dah, tvoj i moj, jedan

zato je osećaj

neobjašnjiv

naizgled negde

duboko zapreten

ali naravno

shvatljiv i poznat

prepoznat, doživljen

nećemo se mi rastajati

a ni ponovo sastajati

jer ja nikada nisam ni otišao

a ti si sve vreme bila tu

znajući negde duboko

da će ta naša blizina

taj jedan dah, tvoj i moj

ostati bezvremeno u trajanju.

Milen Šelmić