danas mi nedostaje deo
po deo miloševe teorije

(sumatraizam)
iako vidim


njega kako se pomalja
staje nasuprot pupalom drvetu
bulonjske šume pokisao
zebe i šibom odašilja
telegram


po njemu proleće je
u parizu april 
u beogradu i u meni život


(vidljiv je 

i zeleni)
mlada trava meko drhtara
kao žito u ćasi oko sveće
u neko zaboravljeno
badnje veče

isto je

pod teškom čizmom
seljaka donjosremskog
atara i sve dok je
tako
svejedno je da li sam
ispod luka mosta d’jena 

slušam
kako se sapliće starica
sena ili čekam tramvaje
do centra mog grada


(sedmica kliže
klopoće
stiže


evo je)
na železnom mostu iz pravca
novog beograda

jagodanikacevic