(noćni šetač)

Obično je dolazio
sa zapada
ili sa juga.
Istok je bio
njegov zalazak,
a Severnjaču je
pratio uporno,
skoro do granice
poznatog neba.

Stizao je 
u sumrak
i odlazio 
u praskozorje.
Noć je postajala
njegova pozornica,
noćne ptice
njegova publika,
noćni vetar
najbolji sufler
na daskama života.

Nikad se 
nije saznalo
ko je, ustvari, on,
šta traži,
čemu stremi
i zbog čega je izabrao 
baš takav ritam,
mračan i potmuo,
neobičan
i nadasve tih.
Gotovo neprimetan.

On je do kraja
dane merio noćima,
jutra zalascima,
buđenja koracima.
Do samog kraja.
A i tada…

… i kada je 
jedan svet
zamenio za drugi,
bio je opet 
svoj na svom.
Tama je ponovo bila
njegovo prebivalište.

Milen Šelmić