TKO BI TO REKAO
Slikar zna tajnu
kako da prevari platno
kad mu kistom udahne
nekoliko dimenzija
obojane tišine
trljajući po njegovom tkivu
bol zbog izdaje
koju ćuti u centru
svoje molekularne duše
kao ugriz
božanskog pauka
što se hrani larvama
ljudi-leptira
da im tamo
na mjestu ujeda
narastu zanosna krila
impregnirana mozaikom bojazni
da je prekasno
i da je baš sve beznadno
a tako prekrasno...
Poslano:
16. 04. 2014 ob 10:32
Spremenjeno:
16. 04. 2014 ob 10:34
A rekao si, i to baš sijajno...Duško.
Pozdrav s hribov in dolin
Andrejka
Hvala od srca draga Andrejka !
lijep pozdrav i lijep dan želim,
Duško
urednica
Poslano:
16. 04. 2014 ob 23:23
Spremenjeno:
16. 04. 2014 ob 23:33
Pesem, ki razkriva navdih, ki zaprede umetnika, da je njegovo orodje ustvarjanja podaljšek lepote in bolečine in molekularne duše, ki se pretvarja v metuljev let, stvaritev (in čeprav je brezupno, je čudovito). Navdušujoča, čestitke,
Ana
Hvala Ana, na lijepim riječima i nadahnjujućem komentaru :)
lp s mora
Duško
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Duško Babić
- 15. 04. 2014 ob 10:50
- Prebrano 823 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 687.5
- Število ocen: 19