U uverenju

da nikad ne prolazi,

mladost se skrila

u tom zdencu

ili vrelu,

na mestu čekanja,

na mestu van vremena.

Sada je uzaludno

negirati,

pa i dokazivati,

jer raspored

i broj brazdi,

baš kao i

srmene vlasi

iznad njih

govore sve.

Ali pesma,

pesma ipak

ne nestaje,

stvara se,

putuje i dotiče,

opstaje,

ostaje,

Okupana i obasjana

večitom mladošću

deluje zagonetno:

ne zbog toga

što smo zaboravili

sva stara verovanja,

već,

zato što je,

Juan Ponce de León

bio u pravu:

Izvor stvarno postoji.

Milen Šelmić