Lice prvo: čovek,
bar na izgled,
obavezno živ,
makar u vreme 
trajanja predstave.

Lice drugo: čovek,
može i sanjar,
lutalica,
ili takvo nekakvo
neobično biće.

Lice treće: čovek,
pravi proizvod
tehnološke civilizacije,
samosvestan,
relativno pismen.

Lica ostala:
manje ili više
slična ovima.

Maske, sve: gomila
lica u masi,
tu i tamo intenzivna,
uglavnom ekstenzivna,
bezoblična,
osim u izuzetnim
retkim prilikama.

Prolog, radnja, dijalozi:
Nebitni.

Epilog: lične maske.
Maskirana lica.
Nestaju, gotovo sva.
Osim jednog.

I posle svega,
taj poslednji lik
svoj monolog
započinje rečima:
„Na kraju ostaje 
samo jedan.“

Milen Šelmić