U jednoj od rutinskih patrola,

(a možda je to bila i šetnja)

tumarajući besciljno gradom,

Smrt naiđe na ženu mesnog poštara.

Njen pogled je odavao

prepoznavanje.

Ali, ne i strah.

Prvi put u nedoumici,

Smrt se odluči

za strategiju iscrpljivanja.

I, takođe prvi put,

strategija nije uspela.

Žena je gledala smrti u oči

ravno

dvadeset osam sati

i četrdeset devet minuta.

Smrt odvrati pogled.

„Ja sam Smrt“, prozbori.

„Znam“, odvrati ona.

„Isporuka brza i tačna“, nastavi Smrt.

„Znam, imam to i kod kuće“, reče žena.

Smrt postade za nijansu hladnija,

ali žena se ne pomeri s mesta.

„Hoćeš li sa mnom?“,

 upita je na kraju Smrt.

„Kuda?“, pitanjem odgovori žena.

„Dobro pitanje… Baš doobroo pitanje!“,

uzviknu Smrt,

udaljavajući se brzo,

u pravcu neke nove žrtve.

Milen Šelmić