U srcu mi narasta bezimena reka
koja snagom svojom lomi brane
s obale krši nesmotrena stabla
sobom ih nosi da se vodopadi hrane.

Moć se njenom bujicom služi
da iskoristi njenu silinu
da iz dubokih virova njenih
izbaci šljunak na površinu.

Kamenje što sija, mnogima vredi
al ja ih samo za njega stvorih
prosute suze prolećnog jutra
i žal za onim za koga se borih.

Reči su sluge ovog gospodara
prenose poruku želja i nada
da će i on, kada se vrati,
pustiti zračak da se iskrada.

Ako u njemu postoji sunce
koje u beskraju za mene greje
neka se njegovo lice tada
šljunkom orosi, zame nasmeje.

Neka se siline njegovih reka
u daljini s mojom bujicom spoje
u zagrljaju nek podju ka moru
i sruše brane sto pred nama stoje.

suverena