Ustajao sam noćas
Dozivale su i osvrtale se
Tamne šume bez očiju

Žele ponekad da im krišom
U zlatnim kosama svijeću zapalim

U tuđim je rukama titrao plamen
Dok sam unutarnjim plovio morem

Tiho i dugo netko je pričao o zagrljajima
Koji se nisu desili u dalekim
Spavaonicama iza kuće

Možda je samo zašumio val
Podno stijena pa se čempresi crni
Vinuli u nebo licima opskurnim

Ustajao sam noćas
Lupalo je na vratima

Jesu li nepoznati prsti otkrili otiske
Stopalâ ujutro dok sam još spavao
Tajna je namignuvši šapne mi
Vrtni patuljak i okrene se umoran
Od nepomičnosti
Okamenjen i blijed
Gotovo neprepoznatljiv
Kao da više nije bio od bračkog kamena

mirkopopovic