Hodajući kroz život
sa šeširom naopačke,
sve izgleda kao da se dešava 
nekom drugom,
nekom potpuno 
nepoznatom stvoru,
ni blizu onom liku u ogledalu,
koji nam svakog jutra 
namigne 
ili nas opomene.

Onda, odjednom,
okrene se
šešir ili glava,
pa se likovi malo zapetljaju,
nekako izmešaju,
prepoznaju,
i ne prepoznaju.

Ništa neobično
ni naročito tragično,
možda pomalo komično,
i povremeno haotično,
ili tome slično...

Vreme se malko zakrivi,
a i prostor se ponešto nakrivi,
baš onoliko, koliko godova
vidimo na preseku,
ili koliko putanja
ne pokazuje u dobrom pravcu,
o smeru i da ne govorimo.

I tako ... od vremena se napravi petlja,
od prostora još jedna ...
Samo, crvu u jabuci 
ni jedna ni druga
ama baš ništa ne znače.

Milen Šelmić