Maestro, u Vašim čudnim notama
obično ne nalazim sebe,
čak ni onda kada mi prijaju,
kao smiraj posle napornog dana,
ili kao znak jutra posle besane noći.


Maestro, po zvucima Vašeg klavira
ne mogu nikako da prepoznam
da li je prošao dan pobede
ili je to samo samo nagoveštaj
nekog narednog dalekog buđenja.


Maestro, pod Vašim vođstvom
orkestar ne zvuči kao bajka,
pa ni kao ona sa ne baš sasvim 
poželjnim i srećnim krajem,
poodmakla od obećavajućeg početka.


Maestro, u vrtlogu Vaše muzike
ne odjekuje ni tračak detinjeg smeha,
niti nečijeg plača, svejedno,
i ne odranja se pramen duše
u tim neprepoznatljivim tonovima.


Maestro, najlepše Vas molim,
nikada ne svirajte rekvijem do kraja… 

Milen Šelmić