Vidim te tamo i ovde i tamo
Skrivaš se pa mi se vraćaš zbog igre
Naši su susreti neizbežni
Kao sudar svetova
Kao škripa olovke po papiru
Kao unija oblaka i meseca
Kao zora što te preseca

Kad se jutro najavi lavežom
I pregrize konce košmara
Otera te dan
Ali ja te i dalje vidim

Ustajem ne znajući zašto
A mogla bih ostati da ležim
I na tebe režim
Mogla bih umesto doručka
Grickati hrpe zgužvanog papira
Pojesti ime i prezime
Sakriti se od tebe pod ćebe
Mogla bih ali misli me zabole
Kao što papir boluje bez moje duše

Što me loviš tamo
Bar ti me uvek imaš

Milatović Dušanka