Sve su kiše
već odavno pale
ovo što ti
vlasi škropi
k'o nekad dažd
to su čežnje anđeoske
da saperu
starenja trag
u prozirućoj krvi

sve su kiše
već odavno pale
a ti ne možeš dalje
jer daljeg nema
od tebe samog
kad se pogledaš
s nepomičnog
vedrog neba

sve su kiše
već odavno pale
žive pod zemljom
i pjevaju tiho
dok krče put
do svoje majke
usnama što jedu sve
i crno i slano
i slavno

sve su kiše
već odavno pale

i ova moja
što po tebi
jedina
padati je htjela.

Duško Babić