Hvala ti Branka, to je i smisao ponavljajućeg stiha. Kad otvorimo oči, tek tada postajemo svjesni života.

lp iz Zadra

Duško

Ti ponavljajući stihovi trebalo bi da nam ukažu da na život gledamo potpuno budni, otvoreni: (da ne kažem, ogoljeni) prema drugima, prema onom što nas okružuje, na kraju i prema sebi.. etc. etc. Mene su odvukli na drugu stranu, ka romantičnoj personi koja čuči u meni. Pomislila sam koliko je onaj svet, koji se ne vidi, koji je zatvoren, iza bilo kakvog, pa i imaginarnog zida ili sopstvenih kapaka - bogatiji. Kako sve više u njemu bivam "ja" nego u drugom, stvarnom. Sad, da li se to može nazvati životom, ostaje da premerim(o) ili proverim(o). Naravno, ovim sam samo htela da potvrdim jednu nepobitnu činjenicu, da me je ova tvoja, nevelika, pesma jako dojmila. Da sam čitajući je uživala, kao uvek, u tvojoj maestralnoj poeziji.

Jagoda

Da, Jagoda draga, pitanje je što je za nas svakoga ponaosob život - ono što nas okružuje, ili ono što nosimo u sebi. Pjesnici otvaraju oči tek kad sanjaju :)

lp s mora

Duško