"Vidi, ja sam samo pesnik,
ubogi krojač, što od reslova
nebeske čoje i ponešto reči,
sastavlja sopstvene snove."

'Neka, ja sam samo devojčica,
što pokušava da uhvati u letu
te spretno prošivene snove,
pre nego što se rasprše i odu.'

"Dobro, onda je moj rad za tebe,
sve dok sunce ne optrči krug.
I svi su snovi tvoji leptirići,
a moji stihovi tvoje prepelice."

'Da, svi će biti fine snohvatice,
i znaće gde stanuju moje želje.
Želje će možda i same znati
da pronađu put do večnosti.'

======================
I tako, u nekom od praskozorja
odlazi dalje poeta, zauvek mlad.
U dobrim, ranim pedesetim.

Dok, loveći snove od stihova,
ostaje neuspavana devojčica
sa svojih trideset devet i nešto.

Milen Šelmić