Pesem.si - Milen Šelmić - NENESTAJANJE - Neću više koristiti rečikao što su mraz, i

NENESTAJANJE
Komentarji (8)

NENESTAJANJE


Neću više koristiti reči
kao što su 
mraz, inje,
drugi put, osloboditi,
sutra posle podne,
linija broj dvanaest,
dva kapućina molim, 
i još poneke.

Mislim da neću 
ni onu jednu pesmu
u sebi izgovarati,
(ali ne i zaboraviti,
samo negde sakriti),
ni predveče 
kod Pozorišta mladih
nervozno šetkati,
svaki čas bacajući
pogled na Bulevar.

A gledaću da od sada 
ne idem onom prečicom
kroz Katoličku portu,
tamo odavno
ne radi fontana,
nema onog mirisa
iz nekadašnje "Evrope",
uličica iza nje
ne vodi više nikuda,
ili skoro nikuda.

Prestaću da osluškujem
zvuk svojih koraka
pred Katedralom,
ne ide mi se, 
i ne sluša mi se.
Niti imam zašto.
Ne prave više ni u "Atini"
one, najbolje, sendviče
sa ruskom salatom,
šunkaricom 
i kačkavaljem,
kao onda
kad je "Atina" bila "Zagreb",
a mi gladni i blesavi.

Dunav je, inače,
hvala na pitanju, dobro,
nešto malo usporen, 
brodoplovan, 
hladnovodan.
Košavu podnosimo
umereno, 
do trećeg dana,
sebe nešto manje,
usiljeno i tragikomično,
možda samo komično
ili preozbiljno.

Čini mi se da ću
sutra posle podne,
ili drugi put,
da se oslobodim 
mraza i inja,
da se provozam 
linijom broj dvanaest,
pa negde poručim
"dva kapućina, molim",
i još ponešto.