zagnjurena
zagnjurena u tebe
stajala je nijemo
brojeći otkucaje
zaštićena širokim plaštem
izgubila je osjećaj
vremena
miris cedrovine
dopirao je do vas
donoseći šum mora
dalekih obala
nikad nije znala
da li cedar ikad
zapljuskuje val
no ionako je to sasvim nebitno
u vašoj priči
rukama je
obujmila širinu pleća
i drhtala željom
da trenutak
zadrži
zauvijek
sirene su parale tišinu
nemir je gorio
na tabanima
a ona je željela
kriknuti
prolomiti svjetlost
pokidati prazne listove
ispisane boli
zagnjurena u tebe
u tvoju tišinu
u nemoć da je pogledaš
tako pripijenu
da je pomakneš
kad okreneš leđa
disala je tek
slabašnim titrajima
umorna da prizna
koliko boli
može darovati sreća
Pesem bi lahko bila obračun z lastnim hrepenenjem in bolečino, ki jo to povzroča, lahko pa jo vidimo tudi kot zgodbo dveh ljubimcev, ki jo skupnost zavrača (no ionako je to sasvim nebitno / u vašoj priči). Pesem močnih občutij, ki bralca ne pustijo zunaj. Čestitke,
Ana
hvala Ana na komentaru koji daje mogućnost odabira... raduje me
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
- 13. 12. 2013 ob 11:18
- Prebrano 831 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 194.34