Mistika boje ogledala
onakva sam kakva se poznajem
ne kako me ti vidiš jer je nemoguće
od tebe očekivati da me voliš
(a ljubav je jedino stanje svijesti
koje osjećajem umije prepoznati)
vjeruj mi na riječ
večeras je posebno hladno
u ovoj sobi od snova
oplavila me rijeka boja
koje pamtim nejasno
ugasle u tvojim očima
plavo tako plavo se plavim
u svim postojećim nijansama
naizgled udaljavajući se od sebe
a tebe postavljam u boju prednjeg plana
nadomak scene isprekidanog oblaka
koji prolazi pored mjeseca
vjeruj mi kroz pogled
nema me više čini se
u koloritu dana koji obećava
svjetlo i sve tople boje
koje je jesen nanosila
na moja nedovoljno
oblikovana stanja spoznaje
(od sada ću kao Boris
umjesto suza lijevati zvona)
vjeruj mi na ispružene dlanove
postojim koliko te volim
pogledaj, ja lebdim jer volim
i po prvi put te vidim očima
onakvog kakav uistinu jesi
i to je ona druga stvarnost
koju je Tarkovski tako sjajno
opisao u svom Ogledalu
V ogledalu vidimo toliko barv in nians kolikor je v naši notranjosti razpoloženjskih stanj. Predstavljam si, da je Tarkovski ( umetnik psihološkega žanra) to temo fino obdelal v svojem filmu. Pesem, ki se ti je izpisala, pa je tudi odlična.
Lep pozdrav od
Andrejke
Kdo je tisti, ki opazuje, ali bolje: kaj opazuje tisti, ki opazuje? - odsev ali resničnega človeka? Mar nismo vsi navajeni gledati kot ogledala: v naših očeh se zrcali vidno in kaj malo ponotranjenega pronica v našo zavest, pa še tisto je običajno interpretacija. Pesem, ki poleg oddaljenosti (v tako bližinskem odnosu kot je ljubezenski) govori tudi o splošni nedosegljivosti entitet, duš. Čestitke,
Ana
Andrejka, Ana, hvala od srca na prelijepim komentarima
lp Danja
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Danja Đokić
- 09. 12. 2013 ob 00:38
- Prebrano 768 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 480.89
- Število ocen: 13