KATARZA
Arija se tiha, kao jeka čuje.
Doletele ptice s juga usred zime.
Dok crkveno zvono s tornja odjekuje
ne seća se mladost kako joj je ime.
Zalutaju kiše od zemlje do neba,
od beskraja čežnja brojanicu vrti.
Spoznaćemo jednom kuda poći treba.
Odrediti cenu života i smrti.
Studen pusta hara, tu, ispod kaputa.
Blaga svetlost zalud obasjava lice.
Rođena da traži, stvorena da luta,
mladost večno želi komad snohvatice.
U ledenoj magli sjajnim žarom plamtí.
Svakog dana ísta, svake noći druga.
Zaboravlja tugu, samo dobro pamti.
Ime su joj ptice donele sa juga.
urednica
Poslano:
20. 11. 2013 ob 20:50
Spremenjeno:
20. 11. 2013 ob 20:56
Čestitke, Milen za to pesem, popolno v formi in z eksistencionalno vsebino, razmišljanje o življenju in koncu v luči jeseni, ki se obrača v zimo ... Veš, prav vesela sem pesmi, ki prinašajo rimo (menim, da jih je na našem portalu premalo, ker nekako nio dovolj cenjene ...), tako nam dokažeš, da tudi take pesmi niso ne za staro šaro, še manj pa, da bi lahko bile manjvredne v primerjavi s tistimi v prostem verzu! Prav nasprotno!
Lp, lidija
Hvala Lidija, prvenstveno na ovako dobrom razumevanju pesme. A zatim i na ovom komentaru. Veliko mi je zadovoljstvo.
Veliki pozdrav, Milen
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 19. 11. 2013 ob 20:54
- Prebrano 858 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 491.86
- Število ocen: 16