Dojmila me ova tvoja pesma, pi. Prva strofa tako jasno i bolno oslikava atmosferu....poslednje večere. Pesma ima sjajan ritam. No, bez obzira na sve, na bolna saznanja koja opisuju ovu scenu, osećam da sam kraj donosi začetak novog. Nadu u promenu, sa svetlošću u očima...

Tako me žalosti što nekad ne mogu dobro prevesti pesmu. Što je samo svojom intuicijom... osećam. Zato se unapred izvinjavam, ako sam nešto pogrešno razumela.

lp

Jagoda

Pozdravljena,

tudi mene se je pesem zelo dotaknila, morda bi premislila tale zdrs (se mi zdi košček moje duše preveč izrabljena besedna zveza za tako sveže postavljeno prispodobo daritve, kot jo opisuješ sicer v pesmi):

in povalja

košček moje duše (del mene?)

raztrgane za tvoje obroke, (da se natrgam za tvoj obrok?)

hraniš se z njo (da se nahraniš?)

in morda je zadnji verz odveč, končala bi kar z:

slepe frnikole se kotalijo (dala bi nedovršnik) v preteklost. 

Kaj meniš?

Lp, Ana

Hvala Jagoda, prelepo si ujela vzdušje, mislim bistvo. Počaščena sem, da bereš moje pesmi.

Spoštovana Ana, nekaj dni me ni bilo med vami, veseli me tvoj odziv, sem upoštevala nasvete, upam, da je bolje. Pustila sem le ...natrgana ...da ne bi ponavljala.... da se, da se. Bo vredu tako?

Iskren pozdrav obema

Zdi se mi, da veliko boljše deluje. Pa tebi? Primerjava izginjanja v odnosu in zauživanja hrane je tu prignana do poplnega zanikanja. Čestitke,

Ana

Hvala

Pi