Nekad smo voleli ritmove brze,
da nam se od njih lice zažari,
a sad smo malo spustili loptu,
više nam leže lagane stvari.

Nekad smo bili čupavci mali,
što vazda idu musavi, bosi.
Sad smo gospoda koja se šminka,
i firmiranu odeću nosi.

Nekad smo voleli slatko od dunja, 
šećernu vatu i karamele,
a sada držimo dijete razne,
što ih lekari za svašta dele.

Nekad smo gledali zvezdano nebo, 
i priželjkivali vetar u kosi.
Danas se plašimo odbleska munje
i žalimo se što oblak rosi.

Nekad smo imali snove i želje,
pregršti htenja i jata nade.
Sad više retko ko od nas sanja,
danas to samo pesnici rade.

Sanjam...

Milen Šelmić