180 STUPNJEVA
Upoznao sam te u trenutku
kad su dani
poprimali
onu zagasitu boju posrnuća
sricao sam slova u riječ
gdje bih mogao i ja stati
kao kiselina u sok iz limuna
kao lik iz priče
koji ne poriče
zakone mehaničkog leta
pa smo se našli oboje
leđa uz leđa
na stanici
za ostarjeli mjesec
a trebali smo se samo okrenuti
za nekih stoosamdeset stupnjeva
oko svoje osi
i zapaliti srebrnu nit
što razdvaja zaludnost
od zaluđenosti
divljom ljepotom
u prelijepom ti oku.
180 stopinj - kakšen premik bi bil potreben - čeprav ne bi potreboval več kot nekaj sekund - samo zato, ker so oči na sprednji strani telesa ... Navdušuje me opis časa, v katerem se srečata l. s. in Ona, metaforično zaznamovan soobstoj obeh, ki se ne moreta zagledati. Pesem, ki vsrka bralca vase, čestitke,
Ana
Da, možemo biti s nekim, ali kao da i nismo, ako mu okrenemo leđa. Najteže je gledati u oči istini - tamo je Bog, tamo je ljepota, ali tamo su i svi naši strahovi.
lp
Duško
Svakako se pridružujem čestitkama.
Lp,
m
Hvala Mirko, čestitke i tebi na profinjenoj lirici koju pišeš.
lp
Duško
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Duško Babić
- 15. 11. 2013 ob 16:39
- Prebrano 1059 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 524.28