Sećanje na iskon doziva želju u nama.

Daleka sazvežđa ječe tišinom treptaja.
Kao da nam svemir svira  bezvučni preludij.
I spoznaju na izvesnost trajanja pruža na dar.

Svetlost je mrlja na zamamnoj nebeskoj ploči.
Raspored zvezda taj privid podržava promenom.
A dan i noć večitom smenom nikad ne zatvaraju krug.
Sva sunca koja su ikada nastala, jednom će biti nečije padalice.

Eonima u postojanju, kao trag praha na vetru.
U neprolaznosti sve je neponovljivo.
Svaki tren odiše mnogim univerzumima.
I najmanja čestica ima svoju istinu, značenje, i vek.

I traje.

Milen Šelmić