(nije koliko imaš
niti koliko možeš
nego koliko traže od tebe
kad bi samo mogli
i crno ispod nokata bi uzeli)
odavno sam se pomirila s tim

u mojoj kuhinji je pećina
u kojoj stanuje mali zmaj
povremeno rigajući vatru
kad ga uštinem za nos

često mu zatepam
kako je nezamjenjiv
(i skroz mi dobari taj sluga
ali veoma loš domaćin)
i zbog toga jedino kod njega
vodim glavnu riječ
a on se onda postidi
i odžonglira na žici
sve do zida
(vrebajući me pogledom
od bakelita)

jučer mi je priznao
kako se umorio
i da mu dozvolim
barem nekoliko dana
zasluženog odmora

ponudila sam mu
zaboravljen vaučer
sa četiri cifre
i zarezom negdje po sredini
(ne mogu vam opisati
koliko se obradovao)

kasnije su došli
neki nepoznati ljudi
u blijedosivim kombinezonima
i jednim potezom  makaza

uslišili mu želju istovremeno
zažarivši mi obraze
koje sam hladila
česmama iz očiju

i uz sve to dobro su me oprali
da im je i perilica bila zahvalna

Danja Đokić