Uređenost svih naših svetova,

prelama se večeras

samo kroz jednu čašu dobrog,

rumenog vina.

Kap na rubu čaše,

nedospela do usne

u prvom pokušaju,

odsijava svetlost lampiona

i blaži je plavičastom senkom

svoje neminovne prolaznosti.

A čaša, čaša blista tamnim sjajem,

nekako zagonetnim,

maglovitim,

kao magle nad Avalonom, nekad,

ili kao prohladno svitanje u oktobru.

Vino, pesnikova zamena za neutaživo.

Vino, nesvakidašnje pojilište za snove.

Vino, neobičan način za slikanje portreta.

Sad pijmo,

nek' čaša se blista u ruci.... !

Milen Šelmić