Naslovit će se samo, po sebi
nikad neću moći vidjeti
drugačije sve ono
što smo zajedno sanjali
more i obalu daleku
kroz koju struji fado
u povijanju i onaj osjet
dok me gledaš
nekako tako prisno
taj zvuk od kojeg zaneseni
dlanovi još jedino mogu
da razgovaraju blizinom
pritisnuti na lice i naličje
neotpornog stakla
naprslog s ljubavlju
tako nekako udvojeno
sve dobija sasvim drugi smisao
kroz korake stepenicama
jednu po jednu oživljavajući
novu stazu uspinjanja
stopalima na(j)više
nekako tako posebno
osjeti me kad te osjetim
svim čulima dodirni me
baš uvijek i onda
kad se popnem na treći sprat
i okrenem prema jugu
gdje dočekuje me tvoj glas
raskriljenim rukama
dušom dok vičem
volim te
tako nekako iskreno
samo ti ćeš znati
taj hod po vremenu
istinom protumačiti
taknuvši me prepoznato
(samo nama dano je ono
moguće)
bit ćemo sretnici što nikad
ne bacaju sve niz rijeku
osvrtom čežnje
određujući put sebe
predodređenim zajedno
na pravu stranu
znam da znaš
što je to
samo po sebi
naslovit će se
Poslano:
17. 10. 2013 ob 16:17
Spremenjeno:
17. 10. 2013 ob 16:17
hvala Milene, na lijepom komentaru...ali ovi moji sretnici, iz pjesme, nisu i nece baciti sve niz rijeku, jer oni grade, ne razgradjuju :)
Iz pesmi veje ena sama velika ljubezen, neizgovorjena, a tako gosta, da ne potrebuje besed. Lepo, čestitke,
Ana
hvala Ana, od srca...pjesma i jeste napisana ljubavi, s ljubavlju...
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Danja Đokić
- 17. 10. 2013 ob 15:21
- Prebrano 670 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 233.7
- Število ocen: 5