NAPOSLETKU, NEPOTREBNO

 

I, posle svega, reči kao da nisu potrebne.

 

Ceo svet stane u samo jedan pogled sa litice.

 

Taj jedan pogled, ta jedna litica,

planinska nepristupačna stena koja plače.

 

Plače izvorom i ušćem.

 

Izvorom - neznano gde, ušćem - na samom kraju.

 

Samo život, usmeren ka tom ušću, ka toj litici.

 

Bez izraza, bez predaha, i bez pogleda naniže.

 

 

 

Uspon, težak kao čovek sam.

 

Ostanak, dovoljan za taj jedan, jedini pogled.

 

Njime zaokružimo trajanje.

 

Damo mu dimenziju našeg postojanja.

 

Naposletku, svi saznamo ko smo.

 

A onda reči, zaista, nisu potrebne.

Milen Šelmić

Komentiranje je zaprto!

Milen Šelmić
Napisal/a: Milen Šelmić

Pesmi

  • 14. 10. 2013 ob 18:40
  • Prebrano 633 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 180.1
  • Število ocen: 7

Zastavica