Prohladno zimsko jutrenje
manje-više nepotrebno
i tvoja slika kao kolaž
ili bolje reći fini mozaik
davno potrošenih dana
skupljeni ostaci sećanja
u neprestanoj harmoniji
sve zajedno ni tuga ni san.

Nije se mnogo toga desilo
koliko je bilo snevano
bezbroj se večeri smešilo
dosta čežnji raspakivano
u tom kratkotrajnom transu
a potajno priželjkivano
u ovakva jutra spevano
i stopljeno u romansu.

Zato čuvaj svoja svitanja
i ne troši srce uludo
jer bi se moglo dogoditi
da dobiješ baš kao i ja
sasvim neočekivano
mali poklon za rastanak
knjigu nepoznatog pesnika
sa nepotpisanom posvetom
i nedatiranim uzdahom
na poslednjoj strani.

Milen Šelmić